Non scholae, sed vitae discimus (Не за школу, већ за живот учимо). Ова стара латинска изрека најбоље осликава делатност Машинско-електротехничке школе, која је, под овим називом, Одлуком Скупштине општине Бор, а на основу тадашњег Закона о средњем образовању, основана 5. јуна 1990. године, као самостална институција за образовање кадрова машинске и електротехничке струке. Међутим, оспособљавање кадрова металске, машинске и електротехничке струке, првенствено за потребе Рударско-топионичарског басена Бор, има много дужу традицију.

Школске 1948/49. године наставу је похађало 324 ученика, углавном металске и електротехничке струке. Тада је започео процес индустријског образовања у згради где се данас налазе основне школе ,,Бранко Радичевић”, ,,Свети Сава” и ,,Видовдан”. Зато поменуту  годину, са правом,  можемо  сматрати  годином настанка наше школе, која  ће 2013. године обележити 65. годишњицу постојања.

Године 1952. настаје јединствена Индустријска школа металских и електротехничких занимања, под називом „Иво Лола Рибар”, а 1954. године при овој школи отвара се Мајсторска школа за образовање висококвалификованих радника.

Индустријска школа ,,Иво Лола Рибар” прераста у школу са практичном обуком, где се практична настава из погона Рударско-топионичарског басена Бор измешта у специјализовану школску радионицу 1958. године и реализује под руководством инструктора и наставника.

Школа са практичном обуком трансформише се 1967. године у јединствени Школски центар за стручно образовање и усавршавање кадрова (званично основан 21. октобра 1968. године од стране тадашњег Републичког секретаријата за образовање и културу), а Машинско-електротехничка школа, као организациона јединица Школског центра, пресељава се у данашњу зграду, зграду бивше касарне. Oтворивши истурена одељења у Мајданпеку и Неготину, која касније прерастају у самосталне техничке школе, Школски центар даје изузетан допринос развоју средњег стручног образовања на територији данашњег Борског округа.

Скупштина општине Бор, 6. фебруара 1970. године, оснива Технички школски центар са шест организационих јединица, од којих је једна Електро-машинска школа за образовање квалификованих радника и техничара металске, машинске и електротехничке струке.

Увођењем система тзв. усмереног образовања и припајањем Гимназије Техничком школском центру, школске 1979/80. године, настаје Политехнички образовни центар „Иво Лола Рибар”  са   широком  мрежом   образовних  профила   и   великим  бројем   ученика (1 348 ученика).

Од 1990. године наша школа, под садашњим називом, ради као самостална институција. Oд 1948. до 1998. године у металској, машинској и електротехничкој струци школовање је завршило око 10 000 ученика.