ПРЕДЛОГ ТЕМА ЗА ПИСМЕНИ ЗАДАТАК НА МАТУРСКОМ ИСПИТУ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
СЛОБОДНЕ ТЕМЕ
- Ми летимо у ваздуху као птице. Ми пливамо у води као рибе. Ми се чак укопавамо у земљу као кртице. Зар не би било дивно кад бисмо и светом ходали као људи? (Џ. Штајнбек)
- Постати Човек лепше је него постати краљ
- Често се запитамо има ли заштите од зла и којим му се добром можемо одупрети
- Кад верујемо у се, живети знамо (Ј. В. Гете)
- Без растанка не бисмо знали колико су нам драги они од којих се растајемо (Лесинг)
- Живот је проживљен само онда ако смо успели да му подаримо своје највеће вредности
- Човјече, пази да не идеш мален испод звјезда! (А. Б. Шимић)
- Живот нам враћа оно што другима дајемо (Иво Андрић)
- Човек је најјачи кад ствара и воли
- Мој поглед на живот и свет око мене
- Иза свих мојих горких ријечи крије се ипак увијек људско лице са својом жељом за срећом (Иво Андрић)
- Лепе су ове године у којима откривамо свет око себе
- Љубав је покретач свега доброг и племенитог у животу
- Животне истине које леже у основи мог погледа на свет
- Човек пред лицем бесмисла
- Човек у моралним искушењима данашњице
- Највредније је оно сунце које ми једни другима дајемо
- Уска су врата и тесан пут који људе уводи у живот (Г. С. Венцловић)
- Човек сам 21. века
- Размишљам о људима који су изменили свет
- „Свјет је овај тиран тиранину“ (П. П. Његош)
- „Шта је човјек, а мора бит човјек“ (П. П. Његош)
- Човјек је увијек на губитку ако не нађе смисао у љубави (М. Селимовић)
- У трагању за смислом живота
- Само је један кутак свемира који можете поправити, а то сте ви сами (А. Хаксли)
- Живот крије у себи онолико лепоте колико смо кадри да је откријемо
- Хуманост се састоји у томе да човек никада не буде жртвован некој сврси
- Неминовна су лутања моја на путу до снова
- Срећан је онај ко са уживањем ради и радује се своме делу
- «Чудно је како је мало потребно да будемо срећни и још чудније како често баш то мало недостаје» (И.Андрић)
- «Са свима у миру живим, са собом се борим стално» (А.Маћадо)
- «На човеку треба све да је лепо: и лице и тело и одело и душа» (А.П.Чехов)
- «Свет је пун замки кад си без ослонца» (М. Селимовић)
- «Живот је несхватљиво чудо, јер се непрекидно троши и осипа, а при том траје и остаје, као на Дрини ћуприја» (И. Андрић)
- «У рату се не губе само животи, већ се сатиру и многе људске врлине» (М.Црњански)
- Сећање је једини рај из којег не можемо бити прогнани
- Моја генерација у моралним искушењима данашњице
- Много је људи, али је човек редак
- Само је један кутак свемира који можете поправити, а то сте ви сами
- Све се може измерити, сем лепоте људске душе
- Лепе су године у којима откривамо свет око себе
- Моје последње средњошколско пролеће
- Победе и порази мојих ђачких дана
- Речи спајају људе као мостови, али и стварају непремостиве поноре
- Ништа не треба чекати, свему треба ићи у сусрет
- Радити и волети – једино то има смисла
- Наде увек има: после ноћи свитање је неизбежно
- Корачам у будућност, стрепим и надам се
- Колико је високо до неба, толико је дубоко до човека
- У животу је као на маскенбалу: када сви скину маске, престаје весеље
- Природа оплемењује лепотом
- Какве су ти мисли, такав ти је и живот
- Живот, то нису дани који су прошли, већ они које смо запамтили
- Не одустај никад од својих снова, прати знакове
- Свет који видим и свет који желим
- Видим себе у свету пословних људи
- Човек не може сам и без наде
- Посматрам људе, судим времену
- Лепота мог позива је у његовој хуманости
- Не љути се, човече, него схватај!
- Учење траје колико и сам живот
- Људи пролазе, дела остају
- Књижевно дело као тумач животних истина
- Срећа долази у разним облицима само је треба препознати
- Основна вредност уметности је то што оплемењује човека
- Љубав је покретач свега доброг и плементиог у човеку
- Најјачи је онај ко победи себе
- Не дирај туђе ране, осим кад их желиш излечити
- Још у младости треба да одсечеш штап на који ћеш се ослањати у старости
- Љубав није чудо, али чини чудеса
- Велики људи постоје у свим народима и у свим временима
- Морал није само далеки идеал
- Срећна будућност не долази сама, њу треба освајати
- Без других тешко можемо бити људи
- Како схватам слободу личности
- Истинска срећа постиже се напором
- Техничка револуција – прогрес или претња
- Ако те заболи прошлост, не тугуј, гледај у будућност
- Човек се лако заустави када је у успону, али тешко када пада
ТЕМЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ
- Књижевност нам помаже да упознамо живот, људе и себе
- Уметност и воља за отпором побеђују свако зло, па и саму смрт (Иво Андрић)
- Слати светлост у дубине људског срца, то је позив уметника
- Широки свет уметности оплемењује моју личност
- Књижевно дело и његови одјеци у мени
- Читајући добре писце, дешавају се пред нама чуда (Иво Андрић)
- Духовност српског народа вековима се бранила пером и кичицом
- Човек и његова судбина у књижевном делу Иве Андрића
- Човек и његова судбина у савременом роману
- Човекова егзистенција у савременој српској поезији
- Књижевно дело и његови одјеци у мени
- Радост су ми уметници који свет стављају под питање
- Слика савременог света и човека у поезији Миодрага Павловића
- Хуманизам Десанке Максимовић у збирци песама „Тражим помиловање“
- Бекетово схватање савременог света и човека у драми „Чекајући Годоа“
- Бекетова визија живота у драми „Чекајући Годоа“
- Очовечена природа у циклусу песама „Списак“ Васка Попе
- Слика друштвене стварности у Ковачевићевој драми „Балкански шпијун“
- Породична драма Катића у роману „Корени“ Добрице Ћосића
- Слика власти у Андрићевој „Проклетој авлији“ и Селимовићевом роману „Дервиш и смрт“
- Хамлет и свет око њега
- Књижевно дело које ми је помогло да разумем људску патњу
- Хамлетове дилеме у нашем времену
- Хамлетова борба са светом зла
- Моралне и психолошке кризе главног јунака романа «Злочин и казна» Ф.М.Достојевског
- Трагична судбина главне јунакиње Толстојевог романа «Ана Карењина»
- Камијев Мерсо, странац међу странцима
- «Странац» А.Камија као метафора људске отуђености
- Слика париског живота у Балзаковом роману «Чича Горио»
- Сукоб закона и моралних норми у Софокловој трагедији «Антигона»
- Жена и љубав као песнички мотиви «Градинара» Р.Тагоре
- Човек и смрт у сумерско-вавилонском делу «Еп о Гилгамешу»
- Неподношљива усамљеност човека у делима савремене књижевности
- Савремена књижевност у трагању за дубљим истинама о животу
- Љубав као вечна инспирација у књижевним делима
- Драма човекове личности у делима светске књижевности
- Судбине умних, племенитих и осећајних људи у тоталитарним и нехуманим системима (И.Андрић, «Проклета авлија»; В.Шекспир, «Хамлет»; М.Селимовић, «Дервиш и смрт»…)
- Раскољников и Мерсо – повлашћене убице
- Човек и свет у Андрићевој «Проклетој авлији»
- Мост, судбине људи и живот, то «несхватљиво чудо» у роману «На Дрини ћуприја»
- Лик по избору из романа «На Дрини ћуприја» И.Андрића
- Побуњени човек у Селимовићевом роману «Дервиш и смрт»
- Пријатељство и издаја у роману «Дервиш и смрт» М.Селимовића
- Жене у делима Борисава Станковића
- Сан о лепом у роману «Сеобе» М.Црњанског
- Сеобе као судбине појединаца и народа
- Живојин Мишић – војсковођа и обичан смртник («Време смрти», Д.Ћосић)
- Симболика наслова романа «Корени» Д. Ћосића
- Човечност, милосрђе, самилост и љубав у поезији Десанке Максимовић
- Повратак у башту детињства као заклон од нарастајућег зла (Б.Ћопић, «Башта сљезове боје»)
- «Енциклопедија мртвих» Д.Киша – споменик обичном човеку
- Корени, деобе и сеобе у делима српских писаца
- Слика Србије у књижевним делима наших реалиста
- Етичке вредности наше десетерачке поезије
- Жена у Дучићевим и Ракићевим песмама
- Слика света и обичаја у Његошевом ”Горском вијенцу”
- Српска средњовековна књижевност – оригинално стваралаштво
- Снови у делима српских реалиста
- Јефимијин вез од мисли, неспокоја и страха
- Мотиви чежње, љубави и сна у поезији Владислава Петковића Диса
- Љубав, лепота и смрт у Костићевој песми Santa Maria della Salute
- Смех и сузе “Балканског шпијуна”
- Тема љубави у “Енциклопедији мртвих”
- Женски ликови у роману “Корени”
- Судбина људи од књиге у роману “Проклета авлија”
- Паралелни светови у роману “Дервиш и смрт”
- Особености композиције “Хазарског речника” Милорада Павића
- Спасење и љубав у роману “Злочин и казна”
- Хорацио и Полоније – два лица оданости
- Два виђења убиства у роману “Странац” А. Камија
- Симболика драме “Чекајући Годоа”
- Вечити борац – лик Сантијага из романа “Старац и море”
ТЕМЕ ЗА ПИСМЕНИ ЗАДАТАК НА МАТУРСКОМ ИСПИТУ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ – АРМ (Администратор рачунарских мрежа)
ТЕМЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ
- Хамлетове дилеме у нашем времену
- Хамлетова борба са светом зла
- Моралне и психолошке кризе главног јунака романа „Злочин и казна“ Ф.М.Достојевског
- Трагична судбина главне јунакиње Толстојевог романа „Ана Карењина“
- Камијев Мерсо, странац међу странцима
- „Странац“ А.Камија као метафора људске отуђености
- Слика париског живота у Балзаковом роману „Чича Горио“
- Сукоб закона и моралних норми у Софокловој трагедији „Антигона“
- Жена и љубав као песнички мотиви „Градинара“ Р.Тагоре
- Човек и смрт у сумерско-вавилонском делу „Еп о Гилгамешу“
- Неподношљива усамљеност човека у делима савремене књижевности
- Савремена књижевност у трагању за дубљим истинама о животу
- Љубав као вечна инспирација у књижевним делима
- Драма човекове личности у делима светске књижевности
- Судбине умних, племенитих и осећајних људи у тоталитарним и нехуманим системима (И.Андрић, „Проклета авлија“; В.Шекспир, „Хамлет“; М.Селимовић, „Дервиш и смрт“…)
- Раскољников и Мерсо – повлашћене убице
- Човек и свет у Андрићевој „Проклетој авлији“
- Мост, судбине људи и живот, то „несхватљиво чудо“ у роману „На Дрини ћуприја“
- Лик по избору из романа „На Дрини ћуприја“ И.Андрића
- Побуњени човек у Селимовићевом роману „Дервиш и смрт“
- Пријатељство и издаја у роману „Дервиш и смрт“ М.Селимовића
- Жене у делима Борисава Станковића
- Сан о лепом у роману „Сеобе“ М.Црњанског
- Сеобе као судбине појединаца и народа
- Живојин Мишић – војсковођа и обичан смртник („Време смрти“, Д.Ћосић)
- Симболика наслова романа „Корени“ Д. Ћосића
- Човечност, милосрђе, самилост и љубав у поезији Десанке Максимовић
- Повратак у башту детињства као заклон од нарастајућег зла (Б.Ћопић, „Башта сљезове боје“)
- „Енциклопедија мртвих“ Д.Киша – споменик обичном човеку
- Корени, деобе и сеобе у делима српских писаца
- Слика Србије у књижевним делима наших реалиста
- Етичке вредности наше десетерачке поезије
- Жена у Дучићевим и Ракићевим песмама
- Слика света и обичаја у Његошевом „Горском вијенцу“
- Српска средњовековна књижевност – оригинално стваралаштво
- Снови у делима српских реалиста
- Јефимијин вез од мисли, неспокоја и страха
- Мотиви чежње, љубави и сна у поезији Владислава Петковића Диса
- Љубав, лепота и смрт у Костићевој песми Santa Maria della Salute
- Смех и сузе „Балканског шпијуна“
- Тема љубави у „Енциклопедији мртвих“
- Женски ликови у роману „Корени“
- Судбина људи од књиге у роману „Проклета авлија“
- Паралелни светови у роману „Дервиш и смрт“
- Особености композиције „Хазарског речника“ Милорада Павића
- Спасење и љубав у роману „Злочин и казна“
- Хорацио и Полоније – два лица оданости
- Два виђења убиства у роману „Странац“ А. Камија
- Симболика драме „Чекајући Годоа“
- Вечити борац – лик Сантијага из романа „Старац и море“
СЛОБОДНЕ ТЕМЕ
- Хуманост се састоји у томе да човек никада не буде жртвован некој сврси
- Неминовна су лутања моја на путу до снова
- Срећан је онај ко са уживањем ради и радује се своме делу
- „Чудно је како је мало потребно да будемо срећни и још чудније како често баш то мало недостаје“ (И.Андрић)
- „Са свима у миру живим, са собом се борим стално“ (А.Маћадо)
- „На човеку треба све да је лепо: и лице и тело и одело и душа“ (А.П.Чехов)
- „Свет је пун замки кад си без ослонца“ (М. Селимовић)
- „Живот је несхватљиво чудо, јер се непрекидно троши и осипа, а при том траје и остаје, као на Дрини ћуприја“ (И. Андрић)
- „У рату се не губе само животи, већ се сатиру и многе људске врлине“ (М.Црњански)
- Сећање је једини рај из којег не можемо бити прогнани
- Моја генерација у моралним искушењима данашњице
- Много је људи, али је човек редак
- Само је један кутак свемира који можете поправити, а то сте ви сами
- Све се може измерити, сем лепоте људске душе
- Лепе су године у којима откривамо свет око себе
- Моје последње средњошколско пролеће
- Победе и порази мојих ђачких дана
- Речи спајају људе као мостови, али и стварају непремостиве поноре
- Ништа не треба чекати, свему треба ићи у сусрет
- Радити и волети – једино то има смисла
- Наде увек има: после ноћи свитање је неизбежно
- Корачам у будућност, стрепим и надам се
- Колико је високо до неба, толико је дубоко до човека
- У животу је као на маскенбалу: када сви скину маске, престаје весеље
- Природа оплемењује лепотом
- Какве су ти мисли, такав ти је и живот
- Живот, то нису дани који су прошли, већ они које смо запамтили
- Не одустај никад од својих снова, прати знакове
- Свет који видим и свет који желим
- Видим себе у свету пословних људи
- Човек не може сам и без наде
- Посматрам људе, судим времену
- Лепота мог позива је у његовој хуманости
- Не љути се, човече, него схватај!
- Учење траје колико и сам живот
- Људи пролазе, дела остају
- Књижевно дело као тумач животних истина
- Срећа долази у разним облицима само је треба препознати
- Основна вредност уметности је то што оплемењује човека
- Љубав је покретач свега доброг и плементиог у човеку
- Најјачи је онај ко победи себе
- Не дирај туђе ране, осим кад их желиш излечити
- Још у младости треба да одсечеш штап на који ћеш се ослањати у старости
- Љубав није чудо, али чини чудеса
- Велики људи постоје у свим народима и у свим временима
- Морал није само далеки идеал
- Срећна будућност не долази сама, њу треба освајати
- Без других тешко можемо бити људи
- Како схватам слободу личности
- Истинска срећа постиже се напором
- Техничка револуција – прогрес или претња
- Ако те заболи прошлост, не тугуј, гледај у будућност
- Човек се лако заустави када је у успону, али тешко када пада